Svako ko je u junu seo u automobil koji je ceo dan stajao na suncu kod Ušća zna onaj trenutak kada uključi hlađenje, a iz ventilacije umesto svežine krene težak miris podruma. Neprijatan miris iz klime u autu jedan je od najčešćih razloga zbog kojih vozači traže pomoć. Retko ko zna da problem ne nastaje leti. Koren priče leži u načinu na koji se sistem koristi tokom cele godine, posebno u hladnim mesecima i u poslednjim minutima svake vožnje.
Iza instrument table nalazi se isparivač, mali hladnjak kroz koji prolazi vazduh pre nego što stigne do putnika. Dok kompresor radi, on je hladan kao flaša iz frižidera, pa se na njegovim lamelama skuplja voda iz vazduha. Ta vlaga je sasvim normalna i odvodi se cevčicom ispod vozila. Nevolja počinje ako isparivač ostane mokar posle gašenja motora. U mraku, toploti i vlazi brzo se razvijaju buđ, gljivice i bakterije, a prašina i polen zalepljeni za lamele postaju im hrana. Sledeći put, vazduh iz ventilacije prolazi tačno preko tog sloja.
Filter kabine, koji mnogi zovu polenski filter, prva je stanica za spoljni vazduh. Zasićen prašinom sa bulevara i sitnim lišćem, on propušta sve slabije, stakla se teže odmagljuju, a u unutrašnjosti se oseća ustajalost. Ako smrad nestaje posle nekoliko minuta rada i najjači je pri prvom uključenju, najverovatnije je kriv isparivač. Kiselkast miris, nalik na sirće ili staru krpu, gotovo uvek ukazuje na kolonije bakterija. Slatkast miris je drugačija priča. On može značiti da antifriz curi iz grejača kabine, što traži pregled odmah.
Većina proizvođača preporučuje zamenu jednom godišnje ili na petnaestak hiljada kilometara, šta god dođe prvo. U Beogradu, gde se leti vozi kroz prašinu gradilišta a zimi kroz so i bljuzgavicu, filter se puni brže nego na otvorenom putu. Filter sa aktivnim ugljem zadržava i deo izduvnih gasova iz kolone ispred, pa odgovara onima koji svakog jutra stoje na Autokomandi. Proleće je idealan trenutak za zamenu. Polen tada tek kreće, a prave vrućine još nisu stigle.
Ovu naviku vozači u Nemačkoj i Austriji uče još u auto školi, dok se kod nas retko pominje. Dva do tri minuta pre nego što stignete kući isključite dugme A/C, a ventilator ostavite uključen. Topao vazduh tada prolazi kroz isparivač i suši ga, pa vlaga ne ostaje zarobljena preko noći. Pojedini modeli sa automatskom klimom ovo rade sami. Kod ostalih je potrebno da to uradite ručno, a razlika u mirisu oseti se već posle jedne sezone.
Mnogi misle da je klima u januaru suvišna, ali tada je najkorisnija za odmagljivanje stakala. Kompresor isušuje vazduh, pa se zamagljeno vetrobransko staklo očisti za minut umesto za deset. Drugi razlog je mehanički. U sistemu kruži ulje za kompresor zajedno sa rashladnim gasom, i ono podmazuje zaptivke i pokretne delove. Mesecima neaktivan sistem suši gumene prstenove, a gas lakše pronalazi put napolje. Desetak minuta rada jednom nedeljno dovoljno je da vas proleće ne iznenadi.
Na temperaturama oko nule većina automobila sama blokira kompresor. Senzor pritiska i spoljni termometar procenjuju da bi isparivač mogao da se zaledi, pa elektronika ne dozvoljava pokretanje. Lampica na dugmetu svetli, a kompresor ipak miruje. To nije kvar. Redovno zimsko paljenje najlakše je izvesti u blažim danima, kad se živa popne iznad pet stepeni, ili u podzemnoj garaži.
Sprejevi sa benzinske pumpe koji se ubacuju u otvor ventilacije osveže kabinu, ali retko stignu do samog isparivača. Ozbiljnija metoda je dezinfekcija ozonom ili ultrazvučnim zamagljivanjem, pri kojoj sredstvo u obliku fine magle prođe kroz ceo kanal. Kod tvrdokornih slučajeva serviseri uvode tanku sondu direktno do lamela, kroz odvod ili poseban otvor na kućištu. Pre svakog tretmana menja se filter kabine, inače stari ulošak odmah vraća bakterije nazad. Efekat traje duže uz promenu navika opisanih gore.
Cevčica koja izbacuje vodu ispod automobila može da se zapuši lišćem, paučinom ili blatom. Voda se tada vraća u kućište, stoji u njemu i ubrzava razvoj buđi. Prvi znak je obično vlažan tepih ispred suvozača ili zvuk pljuskanja pri kočenju. Prozori se mute čak i po suvom vremenu. Čišćenje odvoda traje kratko, a sprečava skupe probleme sa elektronikom koja se u mnogim modelima nalazi ispod tepiha.
Taster sa strelicom u krug zatvara dovod spoljnog vazduha. Leti pomaže prvih nekoliko minuta, dok se vrela unutrašnjost hladi, a koristan je i u tunelu ili iza dimljivog kamiona. Stalno uključen, on zadržava vlagu od disanja putnika, stakla se zamagljuju, a isparivač radi u zasićenom vazduhu. U zimskim mesecima recirkulacija gotovo nikad nije dobar izbor. Kratka upotreba pa povratak na svež vazduh pokazala se kao najzdravija navika.
Kraj zime i početak proleća najbolji su period za proveru, jer posle mirovanja eventualna curenja postaju vidljiva. Pregled podrazumeva merenje pritiska, temperaturu vazduha na izlazu iz ventilacije, stanje filtera i čistoću isparivača. Miris koji se vraća i posle novog filtera govori da je isparivač toliko obrastao da ga treba temeljno očistiti, ređe i menjati. Kod starijih vozila sa velikom kilometražom vredi pogledati i kondenzator ispred hladnjaka motora, koga kamenčići sa autoputa godinama oštećuju.
Mokre jakne, kišobrane i patike ne ostavljajte u automobilu preko noći, jer sva ta vlaga završava u ventilaciji. Leti, u vrelom vozilu, otvorite prozore na pola minuta da izađe najtopliji vazduh, pa tek onda pokrenite hlađenje. Gumene patosnice zimi redovno praznite od vode i otopljenog snega. Usis ispod brisača očistite od lišća u oktobru, kad lipe i kesteni po beogradskim ulicama počnu obilno da ga bacaju.
Miris buđi iz ventilacije znak je da se u sistemu zadržava vlaga, a ne samo pitanje udobnosti. Ljudi sa alergijom na polen i osetljivim disajnim putevima to prvi osete. Suv isparivač, čist filter i zimsko paljenje kompresora čine da klima leti hladi bez neprijatnog mirisa.
