Vibracije koje se osećaju kroz volan, sedište i pod dok auto stoji na semaforu jedan su od čestih razloga za posetu mehaničaru. Auto se trese u leru iz više različitih razloga, od istrošenih nosača motora do problema sa paljenjem ili ubrizgavanjem goriva. Pojedini uzroci su bezazleni i jeftini za popravku, dok drugi ukazuju na ozbiljniji kvar. U nastavku objašnjavamo kako prepoznati odakle vibracije dolaze.
Svaki motor proizvodi određene vibracije, jer se u njemu dešavaju eksplozije sagorevanja goriva. Kod ispravnog automobila te vibracije su jedva primetne, zahvaljujući nosačima motora koji ih upijaju. Dizel motori po prirodi rade grublje od benzinskih, a trocilindrični motori nešto više vibriraju od četvorocilindričnih. Vibracije u leru postaju problem kada se pojačaju u odnosu na ranije, kada se trese volan, zvecka instrument tabla ili se čuju udarci iz motornog prostora. Pojačanje vibracija sa uključenom klimom je donekle normalno, ali ne sme biti izraženo. Svaka nagla promena je signal za proveru.
Najčešći uzrok jakih vibracija su istrošeni nosači motora, gumeni ili hidraulični elementi koji drže motor i menjač i upijaju vibracije. Vremenom guma otvrdne, napukne ili se odvoji od metala, a hidraulični nosači počnu da cure. Tada se vibracije prenose direktno na karoseriju i kabinu. Karakterističan znak je udarac pri kretanju, promeni brzina ili prebacivanju automatskog menjača iz D u R. Kada se otvori hauba i neko doda gas, motor se primetno pomera ili skače. Zamena nosača je rutinska intervencija koja vraća mirnoću i udobnost vožnje.
Kod benzinskih motora čest uzrok podrhtavanja je motor koji preskače, odnosno cilindar u kom gorivo ne sagoreva pravilno. Najčešći krivci su istrošene svećice, neispravna bobina ili oštećeni kablovi paljenja. Motor tada radi neravnomerno, trese se u leru, slabije vuče, a lampica motora može da svetli ili trepće. Kod motora sa zasebnom bobinom za svaki cilindar, dijagnostika brzo pokazuje u kom cilindru je problem. Vožnja sa preskakanjem može da ošteti katalizator. Zamena svećica i bobina spada u pristupačnije popravke.
Kod dizel motora neravnomeran rad u leru često izazivaju dizne koje ne ubrizgavaju ravnomerno gorivo u sve cilindre. Motor se tada trese, naročito na hladnom, a iz auspuha može da izlazi više dima. Uzrok može biti istrošenost, prljavština ili gorivo lošeg kvaliteta. Na dijagnostičkom uređaju majstor proverava korekcije pojedinačnih dizni i vidi koja odstupa. Neispravne dizne mogu da se servisiraju ili zamene, u zavisnosti od stanja. Pravovremena popravka sprečava oštećenje klipova i filtera čestica.
Kod mnogih dizel motora vibracije u leru, zveckanje i trzanje pri kretanju izaziva istrošen zamajac, deo koji se nalazi između motora i menjača i upija vibracije motora. Kada se istroši, motor u leru počinje da zvecka i lupka, a pri gašenju motora se oseća jak trzaj. Vibracije se pojačavaju pri niskim obrtajima u višoj brzini. Ovaj kvar se često pogrešno pripisuje nosačima motora ili menjaču. Zamajac se menja zajedno sa kvačilom, jer je za oba posla potrebno skinuti menjač. Pravilna dijagnoza štedi novac i sprečava zamenu ispravnih delova.
Kod benzinskih motora obrtaje u leru reguliše leptir klapna, ventil kroz koji ulazi vazduh u motor. Kada se na njoj nakupe naslage od uljnih para i prašine, motor ne dobija ravnomernu količinu vazduha i ler postaje nestabilan. Obrtaji se penju i spuštaju, a motor ponekad zamalo ugasne pri zaustavljanju. Čišćenje klapne je jednostavna intervencija koja često vraća miran rad, ali se kod mnogih automobila posle čišćenja radi i elektronsko prilagođavanje. Sličan simptom izaziva i zaprljan EGR ventil. Ovi kvarovi su posebno česti kod automobila koji se voze uglavnom po gradu.
Motor meri količinu vazduha koji ulazi i prema tome određuje količinu goriva. Kada postoji curenje vakuuma, odnosno pukotina na crevu ili zaptivki usisne grane, u motor ulazi nemereni vazduh. Mešavina postaje previše siromašna, pa motor radi neravnomerno u leru, a ponekad se čuje i zviždanje. Lampica motora se često pali sa greškom vezanom za siromašnu smešu. Gumena creva vremenom otvrdnu i napuknu, naročito na starijim automobilima. Majstor pukotinu pronalazi posebnim uređajem koji puni sistem dimom. Zamena creva je obično brza i jeftina.
Kada se auto trese sa uključenom klimom, uzrok je dodatno opterećenje koje kompresor klime stvara motoru. Motor bi trebalo da automatski podigne obrtaje u leru kako bi nadoknadio to opterećenje. Ako se to ne desi, zbog prljave klapne, neispravnog senzora ili istrošenih nosača, vibracije postaju izražene. Neispravan kompresor klime koji teško radi takođe opterećuje motor. Ovaj simptom često je prvi znak da nosači motora slabe. Provera u servisu otkriva da li je problem u motoru ili u klimi.
Važno je razlikovati vibracije u leru od onih koje se javljaju tokom vožnje. Ako se vibracije pojavljuju samo na određenoj brzini i pojačavaju se sa brzinom, uzrok je obično u točkovima, balansiranju guma, savijenoj felni ili poluosovini. Vibracije pri kočenju ukazuju na iskrivljene kočione diskove. Vibracije koje se javljaju pri ubrzavanju mogu biti znak istrošenog homokinetičkog zgloba ili nosača motora. Dok auto stoji, točkovi se ne okreću, pa vibracije u leru gotovo uvek dolaze iz motora ili njegovih nosača. Ovo zapažanje mnogo pomaže majstoru u dijagnostici.
Dijagnostika vibracija počinje kompjuterskim očitavanjem grešaka i praćenjem rada motora u realnom vremenu. Uređaj pokazuje da li neki cilindar preskače, kako rade dizne i da li su obrtaji u leru stabilni. Nosači motora proveravaju se vizuelno i opterećivanjem motora uz pomoć kočnice. Po potrebi se proveravaju svećice, bobine, usisni sistem i leptir klapna. Probna vožnja pomaže da se isključe uzroci vezani za točkove i pogon. Na ovaj način popravlja se samo ono što je stvarno neispravno, bez nagađanja i nepotrebnih troškova.
