Jedini deo auta koji zaista dodiruje put

Vozači često najviše pažnje poklanjaju motoru, klimi ili enterijeru, dok jedan od najvažnijih elemenata bezbednosti ostaje potpuno zanemaren sve dok ne dođe do problema. Reč je o gumama, jedinom delu vozila koji zaista dodiruje put, i to na površini koja po pneumatiku nije veća od jednog dlana. Sve što auto radi, svako kočenje, ubrzavanje, skretanje i držanje puta, prenosi se na asfalt upravo preko tih malih dodirnih površina. Zbog toga istrošene ili neispravne gume direktno ugrožavaju bezbednost, ma koliko ostatak vozila bio ispravan. Naučiti da čitaš gumu i prepoznaš kada je vreme za zamenu jedna je od najkorisnijih veština svakog vozača, jer se radi o razlici koja se u kritičnom trenutku meri metrima zaustavnog puta.

Dubina šare kao prva linija bezbednosti

Najvažniji pokazatelj stanja gume jeste dubina šare, odnosno dubina žlebova koji odvode vodu i obezbeđuju prianjanje. Nova guma ima duboku šaru koja efikasno izbacuje vodu ispod pneumatika i drži vozilo stabilnim, dok istrošena šara naglo gubi tu sposobnost. Zakonski minimum dubine šare za letnje gume iznosi jedan i po milimetar, ali je važno znati da je to apsolutna donja granica, a ne preporuka. U praksi guma počinje osetno da gubi svojstva mnogo pre te granice, naročito po kiši, kada plitka šara više ne stiže da odvede vodu i dolazi do opasnog akvaplaninga, klizanja vozila po vodenom sloju. Za zimske gume preporučena dubina je znatno veća, jer plitka zimska guma gubi sposobnost prianjanja na snegu i ledu. Zato se dubina šare smatra prvom i najvažnijom proverom stanja guma.

Kako da izmeriš dubinu šare i pročitaš indikatore

Dobra vest je da za proveru dubine šare ne moraš da budeš stručnjak, jer ti sama guma nudi pomoć. Svaka moderna guma ima ugrađene indikatore istrošenosti, male izbočine na dnu žlebova šare koje pokazuju kada je guma dostigla minimalnu dozvoljenu dubinu. Kada se površina gume istroši toliko da se izjednači sa tim izbočinama, to je jasan znak da je guma za zamenu. Osim toga, dubinu možeš proveriti i jednostavnim meračem dubine šare, jeftinim alatom koji pokazuje tačnu vrednost u milimetrima. Postoji i stari trik sa novčićem koji se ubaci u žleb da se okvirno proceni dubina, ali za pouzdanu procenu najbolje je koristiti merač ili proveru kod vulkanizera. Redovna provera dubine šare traje svega nekoliko minuta, a daje ti jasan uvid u to koliko još bezbedno možeš da voziš na trenutnim gumama.

Šta krije DOT oznaka i zašto je starost gume bitna

Jedna od najmanje poznatih, a izuzetno važnih stvari jeste da guma ima rok trajanja čak i ako izgleda potpuno nova i ima duboku šaru. Na boku svake gume nalazi se DOT oznaka, niz brojeva koji krije podatak o starosti gume. Poslednje četiri cifre te oznake pokazuju nedelju i godinu proizvodnje, pa na primer oznaka koja se završava sa 2419 znači da je guma proizvedena u dvadeset četvrtoj nedelji 2019. godine. Ovo je važno jer guma vremenom stari bez obzira na to koliko se koristi, gumena smesa se suši, gubi elastičnost i počinje da puca, čak i ako je auto malo prelazio ili guma stajala u skladištu. Stara guma, iako naizgled ispravna, gubi sposobnost prianjanja i postaje sklona pucanju. Zbog toga se preporučuje da se starost gume uzme ozbiljno, jer i nekorišćena guma posle određenog broja godina više nije bezbedna.

Neravnomerno habanje kao znak skrivenog problema

Kada pregledaš gume, obrati pažnju ne samo na to koliko su istrošene, već i na to kako se troše, jer način habanja otkriva mnogo o stanju vozila. Ako se guma troši neravnomerno, to gotovo uvek ukazuje na neki drugi problem koji tek treba rešiti. Pojačano habanje po spoljnim ivicama često znači nedovoljan pritisak u gumama, dok istrošenost po sredini ukazuje na prenapumpanu gumu. Kada se guma troši samo sa jedne strane, to je čest znak da geometrija trapa nije podešena, odnosno da je poremećena reglaža vozila. Talasasto ili tačkasto habanje može da ukaže na probleme sa amortizerima ili vešanjem. Zbog toga neravnomerno istrošena guma nije samo znak da treba nova guma, već i signal da vozilo treba pregledati, jer bi nova guma na nesređenom trapu ponovo počela da se troši nepravilno.

Oštećenja na gumi koja se ne smeju ignorisati

Osim habanja, gumu mogu da ugroze i vidljiva oštećenja koja se ne smeju olako shvatiti. Ispupčenja ili čvorovi na boku gume posebno su opasni, jer ukazuju na oštećenje unutrašnje strukture gume, najčešće nakon jakog udarca u rupu ili ivičnjak, i takva guma može da pukne u vožnji. Pukotine na gumi, sitne ili dublje, znak su starenja ili oštećenja smese i takođe zahtevaju pažnju. Posekotine, ubodi i strana tela poput eksera zahtevaju stručnu procenu, jer se neka oštećenja mogu bezbedno zakrpiti, dok druga znače da guma mora u zamenu. Važno je razumeti da se ne može svako oštećenje popraviti i da krpljenje na pogrešnom mestu, poput boka gume, nije bezbedno rešenje. Zbog toga svako uočeno oštećenje treba da proceni vulkanizer, koji zna šta se sme popraviti, a šta ne.

Zašto je pravilan pritisak jednako važan kao i sama guma

Čak i savršeno nova i kvalitetna guma neće raditi kako treba ako pritisak u gumama nije pravilan, pa je i to deo pravilnog održavanja. Nedovoljno naduvana guma povećava potrošnju goriva, brže se troši po ivicama, lošije se ponaša u krivinama i može da se pregreje na dužim relacijama. Prenapumpana guma, sa druge strane, smanjuje dodirnu površinu sa putem, pogoršava prianjanje i troši se po sredini. Pravilan pritisak, koji proizvođač propisuje za svako vozilo, obezbeđuje najbolje prianjanje, ravnomerno habanje i najnižu potrošnju. Zato se provera pritiska preporučuje redovno, a obavezno pre dužih putovanja i pri promeni temperature, jer pritisak varira sa spoljašnjom temperaturom. Redovna kontrola pritiska jedan je od najjednostavnijih načina da produžiš vek guma i povećaš bezbednost.

Kada je konačno vreme za nove gume

Sve navedeno svodi se na nekoliko jasnih pokazatelja koji ti govore da je došlo vreme za nove gume. Guma se menja kada joj se dubina šare približi ili dostigne indikatore istrošenosti, kada je prestara prema DOT oznaci bez obzira na izgled, kada ima ozbiljna oštećenja poput čvorova, dubokih pukotina ili nepopravljivih posekotina, ili kada je neravnomerno istrošena do mere da više ne pruža sigurnost. Voziti na istrošenim gumama znači produžen zaustavni put, slabije prianjanje i mnogo veći rizik po kiši i na lošem putu. U auto centru Boban Speed u Mirijevu, koji opslužuje vozače sa Mirijeva, Karaburme i okolnih delova Beograda, kroz vulkanizerske usluge obavlja se stručna provera stanja guma, dubine šare i oštećenja, kao i pravilno balansiranje i montaža, jer su ispravne gume temelj svake bezbedne vožnje i deo vozila na kome se nikada ne isplati štedeti.