Volan je deo automobila koji vozač drži u rukama tokom cele vožnje, pa svaka promena u njegovom radu brzo postaje primetna. Volan koji teško okreće, ne vraća se u pravac posle krivine ili pravi zvukove pri okretanju upozorava da nešto nije u redu sa upravljanjem ili trapom. Ovi kvarovi direktno utiču na bezbednost, jer od preciznog upravljanja zavisi kontrola nad vozilom. U nastavku objašnjavamo najčešće simptome i njihove uzroke.
Kada vozač okrene volan, pokret se preko stuba volana prenosi na letvu volana, koja preko spona i krajeva spona okreće prednje točkove. Da bi okretanje bilo lako, automobili imaju servo sistem koji pomaže vozaču. Stariji automobili koriste hidraulički servo sa pumpom i posebnim uljem, dok noviji uglavnom imaju električni servo sa elektromotorom. Svaki od ovih sistema ima svoje slabe tačke i simptome kvara. Deo upravljanja je i trap, jer od stanja amortizera, kugli i geometrije zavisi kako se točkovi ponašaju pri skretanju. Kvar na bilo kom delu utiče na osećaj u volanu.
Najčešći razlog zbog kog volan je težak kod hidrauličkog servo sistema je nizak nivo servo ulja, koji nastaje zbog curenja iz creva, pumpe ili letve volana. Istrošena servo pumpa ili olabavljen kaiš koji je pokreće takođe smanjuju pomoć pri okretanju. Kod električnog servo sistema volan postaje težak kada otkaže elektromotor, senzor ili upravljačka jedinica, a na instrument tabli se obično pali lampica upravljanja. Slab akumulator ili problemi sa punjenjem mogu da isključe električni servo. Težak volan ponekad izazivaju i zaribane kugle ili nedovoljan pritisak u gumama. Utvrđivanje uzroka počinje proverom nivoa ulja i očitavanjem grešaka.
Cviljenje pri okretanju volana, naročito pri parkiranju, kod hidrauličkog sistema najčešće potiče od servo pumpe kojoj nedostaje ulje ili od kaiša koji proklizava. Ako se zvuk pojačava kada se volan okrene do kraja, to je pumpa koja radi pod maksimalnim pritiskom. Držanje volana dugo u krajnjem položaju preopterećuje pumpu i skraćuje njen vek, zato je dobro volan malo vratiti posle potpunog okretanja. Staro i penušavo ulje takođe može da izazove zujanje. Zamena ulja ili kaiša često rešava problem. Pumpa koja stalno radi bez dovoljno ulja brzo se ošteti.
Kuckanje u volanu koje se oseća pri okretanju u mestu ili pri vožnji preko neravnina često potiče od luftova u letvi volana. Letva se vremenom istroši, pa se u njoj pojavljuje zazor koji vozač oseća kao lupkanje kroz volan. Isti osećaj mogu dati istrošeni krajevi spona i spone, kao i olabavljeni zavrtnji nosača letve. Kod nekih automobila zvuk dolazi iz stuba volana ili zgloba ispod instrument table. Majstor uzrok utvrđuje na dizalici, pomeranjem volana dok neko posmatra delove. Luft u upravljanju je ozbiljan nedostatak i ne sme se zanemariti.
Kada volan škripi pri okretanju dok auto stoji ili se kreće sporo, zvuk najčešće dolazi iz gornjih ležajeva amortizera. Ovi ležajevi omogućavaju da se amortizer i opruga okreću zajedno sa točkom, a kada se istroše ili zarđaju, prave škripu i škljocanje. Uzrok mogu biti i suve kugle ili gumice stabilizatora. Škripanje se obično pojačava po hladnom i vlažnom vremenu. Zamena gornjih ležajeva često se radi zajedno sa amortizerima. Posle takve popravke obavezna je provera geometrije trapa.
Kod ispravnog automobila volan se sam vraća u pravac posle izlaska iz krivine, kada vozač olabavi stisak. Ukoliko ostaje zakrenut ili se vraća sporo, uzrok je obično u trapu ili upravljanju. Najčešće su to zaribane kugle, krajevi spona ili gornji ležajevi amortizera koji se teško okreću. Loše podešena geometrija, naročito ugao koji određuje povratak točkova, takođe smanjuje ovaj efekat. Kod električnog servo sistema problem ponekad rešava ponovna kalibracija senzora. Volan koji se ne vraća zamara vozača i smanjuje stabilnost na putu.
Crvenkasto ili žućkasto ulje ispod prednjeg dela automobila često je servo ulje koje curi. Najčešća mesta curenja su creva visokog pritiska, spojevi, pumpa i zaptivke letve volana. Kada letva curi, ulje se obično skuplja unutar gumenih manžetni na njenim krajevima. Stalno dolivanje ulja samo privremeno rešava problem, dok pumpa trpi. Letva koja curi može se remontovati zamenom zaptivki, što je često jeftinije od nove. Pri svakom servisu dobro je pogledati nivo servo ulja i stanje creva.
Kada auto ide pravo, a volan je nakrivljen, uzrok je gotovo uvek poremećena geometrija trapa. To se najčešće dešava posle udara u rupu, ivičnjak ili zamene delova trapa bez naknadnog podešavanja. Nakrivljen volan može pratiti i blago vučenje u stranu i neravnomerno trošenje guma. Pojedini vozači pokušavaju da problem reše skidanjem i okretanjem volana, ali to ne rešava uzrok. Pravilno rešenje je provera trapa i reglaža geometrije na uređaju. Ukoliko je neki deo savijen, prvo se menja, pa tek onda podešava.
Automobil može da se vozi i kada servo volan ne radi, ali upravljanje postaje znatno teže, naročito pri parkiranju i sporoj vožnji. Kod hidrauličkog sistema vožnja bez ulja uništava pumpu, pa je bolje što pre otkloniti curenje. Iznenadni prestanak rada servo sistema u vožnji može da iznenadi vozača u krivini, zbog čega je važno reagovati na prve simptome. Kod električnog servo sistema lampica na instrument tabli upozorava na kvar. Vožnju treba prilagoditi i što pre posetiti servis. Nije preporučljivo dugo voziti sa ovakvim kvarom.
Popravka zavisi od toga koji deo je neispravan. Curenja se rešavaju zamenom creva i zaptivki, dok se kod istrošene pumpe radi remont ili zamena. Letva volana sa luftom ili curenjem može se remontovati ili zameniti novom ili obnovljenom. Krajevi spona, spone i kugle menjaju se pojedinačno, prema stanju. Kod električnog servo sistema radi se dijagnostika, provera senzora i elektromotora, a ponekad i softverska kalibracija. Posle svake intervencije na upravljanju obavezno se radi geometrija, kako bi točkovi stajali pravilno.
