Šta se dešava ako se auto klima ne dezinfikuje redovno?
Auto klima je nešto što uključujemo gotovo automatski, bez razmišljanja. Leti da se rashladimo, zimi da se stakla brže odmagle. I dok većina vozača vodi računa o tome da li klima hladi, mnogo ređe se razmišlja o tome šta zapravo udišemo dok je klima uključena. Upravo tu počinje problem kada se sistem ne dezinfikuje redovno.
Unutar auto klime se tokom rada stalno stvara vlaga. Nakon svake vožnje, u sistemu ostaju kondenz i sitne čestice prašine koje dolaze spolja. Ta kombinacija vlage i nečistoća je savršeno okruženje za razvoj bakterija, gljivica i buđi. Kada sledeći put upalite klimu, sav taj „skriveni svet“ prolazi kroz ventilacione kanale pravo u kabinu. Prvi znak je često onaj neprijatan miris po vlagi ili ustajalom vazduhu, naročito kada klima tek krene da radi.
Problem je što miris nije jedina posledica. Dugotrajno udisanje zagađenog vazduha može izazvati razne smetnje – peckanje u grlu, suvoću nosa, glavobolju, kašalj ili osećaj umora tokom vožnje. Kod ljudi koji imaju alergije, astmu ili osetljive disajne puteve, simptomi mogu biti još izraženiji. Mnogi ni ne pomisle da auto klima može biti uzrok, jer se tegobe javljaju postepeno i deluju „bezazleno“.
Nečist sistem klime ne utiče samo na zdravlje, već i na učinak same klime. Kada su kanali i isparivač zaprljani, protok vazduha je slabiji, pa klima mora da radi jače da bi rashladila kabinu. Vozač ima utisak da klima „ne hladi kao ranije“, iako je sistem tehnički ispravan. To dodatno opterećuje komponente i smanjuje ukupnu efikasnost, posebno tokom velikih vrućina.
Još jedna stvar koju vozači često primećuju je stalno zamagljivanje stakala ili neujednačen protok vazduha. Vlažan i zaprljan sistem teže reguliše vlagu u kabini, pa stakla sporije reaguju na uključivanje ventilacije. U gradskoj vožnji ili tokom kišnih dana, to može biti i bezbednosni problem jer smanjuje vidljivost.
Vremenom, izostanak dezinfekcije utiče i na trajnost delova unutar sistema. Ventilator, filter kabine i isparivač rade u lošijim uslovima, što može dovesti do njihovog bržeg habanja. Ono što je u početku samo neprijatan miris ili slabiji protok vazduha, kasnije može postati složeniji i skuplji problem.
U suštini, redovna dezinfekcija auto klime nije „sitnica“, već deo osnovne brige o vozilu i ljudima koji se u njemu voze. Kao što čistimo sedišta, tepihe i unutrašnjost, isto tako treba razmišljati i o vazduhu koji svakodnevno udišemo. Čist sistem klime znači prijatniju vožnju, manje umora i zdravije okruženje u kabini – a to se vrlo brzo oseti, čak i ako toga nismo odmah svesni.
